Dok se po Srbiji priča o ulaganjima, investicijama i prosperitetu, u Kučevu vlada beda, apatija i institucionalizovana pljačka. Ljudi ćute, a vlast troši.
„Moje pleme snom mrtvijem spava“ – citat iz „Gorskog vijenca“ Petra II Petrovića Njegoša kao da je napisan za Kučevo 2025. godine.
U opštini Kučevo, siromaštvo je postalo standard, korupcija navika, a ćutanje norma. Poniženi, gladni i marginalizovani građani ove nekada perspektivne sredine danas žive u ambijentu totalne propasti. Dok institucije tihuju, razaranje društva je već odavno u poodmakloj fazi.
Pitanje je – da li je ovo kraj ili samo kraj početka?
Prema dostupnim informacijama, u Kučevu je postalo „normalno“ da svako ko podržava aktuelnu vlast dobije fiktivan ugovor na teret budžeta opštine. Nije bitno da li je reč o odbornicima, stranačkim batinašima, ili čak konobarima i sobaricama iz hotela Rudnik – važno je da su „na liniji“.
Opštinski budžet se koristi kao lična kasa lokalne SNS elite, pri čemu se većina sredstava sliva na plate rođaka, kumova, lojalnih stranačkih aktivista i onih koji obezbeđuju „siguran glas“.
Institucije u funkciji ćutanja. Budžetska inspekcija? Ćuti. Revizija? Ćuti. Policija, tužilaštvo, sudovi? Ćute. Narod? Ćuti i gladuje.
U Kučevu danas više nema fabrika, nema razvoja, nema čak ni pristojne putne infrastrukture. Osnovne škole se zatvaraju zbog nedovoljnog broja đaka. Smrad iz lokalne deponije je postao stalni pratilac svakodnevice, a reku Pek povremeno boji otpad iz kineskog rudnika.
Tzv. kulturne manifestacije su svedene na simbolična okupljanja, čiji je jedini cilj potrošnja novca i punjenje džepova vlasnika hotela i lokalnih funkcionera. Sport se svodi na „seoske sportske igre“ koje traju jedan dan, bez ikakvog sistemskog ulaganja u mlade.
Pred izbore, predsednik opštine postaje Deda Mraz – deli paketiće siromašnima sa dve paštete, kesicom kafe i brašnom pred istekom roka. Penzioneri dobijaju po 20.000 dinara i kutiju vitamina, a neki članovi porodica se „zaposle“ na dva meseca – dovoljno dugo da glasaju.
Kad prođu izbori – ugovori se otkazuju, narod se zaboravlja, a vlast se vraća u svoje kabinete, zaštićena ćutanjem i partijskim štitom.
GLEDANJE U EKRAN I ČEKANJE BOLJITKA
Do sledećih izbora, građanima ostaje samo televizor – i nacionalne frekvencije koje emituju bajke o „uspehu Srbije“ i „novom odelu cara“. Kučevo je postalo simbol tišine – ne one dostojanstvene, već paralizovano, poniženog čoveka koji je zaboravio da ima glas.
(Tpknews.com/@I.M.S.)
Ovaj narod nije normalan, devedesetih je pobeđivao Milošević, od 2004. pa do danas Vučić a sve gore je i gore. Narod opštine Kučevo da zatvoriš u logor oni se ne bi bunili jer je to skup podanika. Briga njih što ih Perišić muze na svakom koraku što mu opština plaća radnike, što ih varaju na istu foru.
Mene i ne čudi sve ovo što se događa u Kučevu. Ispada tako da sa svakom novom vlašću u Kučevu je sve gore i gore. Nego da ova vlast padne i da odu pojedini u zatvor,pa da vidimo šta ćemo dalje. A ovako se više ne može. Kažu nema trenutno boljeg od Vučića. To bi bilo isto kao kada bi rekao nema boljih ljudi u Kučevu od Kecmana, Mikića, Ivana. Ima…Samo ova bagra da padne i oni u Kučevu padaju. Jedina nada je još u studente ostala. Opozicija je kontrolisana, podplaćena da tu kao glume Vučićevog protivnika. Nisu oni ništo bolji od njega. Sve je to jedna te ista banda. Zato su studenti i uzeli stvar u svoje ruke.