Penzioner iz Beograda uhapšen nakon što je javnu izvršiteljku, pripadnicu dobro uvezane izvršiteljske mafije, telefonom „zamolio“ da mu odblokira račun – uz pretnju bombom.
U državi u kojoj pravdu građani traže preko šaltera javnih izvršitelja, 79-godišnji penzioner Ž. B. rešio je da tu nepravdu više ne trpi. On je 14. juna pozvao izvršiteljku M. D. i, navodno, zahtevao da mu do ponedeljka deblokira bankovni račun – inače će doći sa bombom.
„Imam bombu i ako mi do ponedeljka ne odblokirate račun, tačno u podne dolazim kod vas“, rekao je u pozivu. Potom dodao: „Naživeo sam se, nije strašno ako me ubije bomba.“
Izvršiteljka je odmah obavestila policiju, koja je intervenisala i uhapsila penzionera. Po nalogu Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, određeno mu je zadržavanje do 48 sati.
Međutim, tokom boravka u pritvoru Ž. B. je kolabirao i hitno prebačen u bolnicu u Zemunu, gde se i dalje nalazi. Protiv njega je podneta krivična prijava za krivično delo ugrožavanja sigurnosti. Tužilaštvo vodi istragu, ali za sada nije saopšteno da li je kod osumnjičenog pronađena ikakva eksplozivna naprava.
Slučaj Ž. B. otvara stari ožiljak – pitanje zloupotreba u sistemu izvršenja. Građani Srbije već godinama upiru prst u javne izvršitelje, optužujući ih za brutalnu naplatu dugova, često i bez sudske presude, bez mogućnosti žalbe i bez realne kontrole.
Izvršitelji poput M. D. postale su simbol sistema u kojem se za neizmirene račune za struju ili komunalije – blokiraju penzije, oduzimaju kuće, izbacuju porodice. Mnogi izvršitelji operišu u senci političkih veza, uglavnom sa strukturama bliskim SNS-u, što im obezbeđuje praktično imunitet za postupke koji bi u normalnom društvu bili sankcionisani.
Dok obični ljudi gube domove za dug od nekoliko hiljada dinara, izvršitelji zarađuju desetine hiljada evra godišnje – po osnovu nagrada, procenata i „troškova postupka“. Istovremeno, žalbe građana često završe u fiokama.
Pretnje se ne opravdavaju, ali očaj ne sme biti ignorisan. Naravno, svako nasilje i pretnja moraju biti zakonski sankcionisani. Ali ovde se mora postaviti ključno pitanje – ko je doveo građane do tačke kada se preti bombama iz očaja?
Slučaj Ž. B. nije samo krivično delo – to je alarm za društvo. Znak da smo kao država omogućili sistem u kojem se običan čovek više ne može izboriti za pravdu drugačije nego ekstremom. I dok se protiv Ž. B. vodi postupak, niko ne istražuje radnje M. D. i njoj sličnih, iako se protiv njih gomilaju prijave, pritužbe i medijski dokazi godinama unazad.
Jedan penzioner je sada u bolnici. Jedna izvršiteljka je na sigurnom. A jedna mafijaška mreža nastavlja da radi – pod zaštitom zakona.
(Tpknews.com/@I.M.S.)
