Poslednjih dana na društvenim mrežama sve je aktuelnije pitanje završetka i puštanja u rad panevropskog transportnog koridora Via Karpatija, ambicioznog projekta koji povezuje Baltičko sa Egejskim i Crnim morem. Iako se o tome u domaćoj javnosti nedovoljno govori, rastu bojazni da će nova ruta zaobići Srbiju i u značajnoj meri uticati na smanjenje tranzitnog teretnog saobraćaja kroz našu zemlju.
Reč je o transportnoj osovini koju je inicirala Višegradska grupa, a koja počinje u lučkim gradovima Klajpeda i Gdanjsk u Litvaniji i Poljskoj, prolazi kroz Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku, sve do luka Solun i Konstanca. Jedan krak nastavlja i do Svilengrada, ključnog prelaza ka Turskoj. Osim što prolazi isključivo kroz zemlje članice EU i šengena, ovaj koridor garantuje slobodan protok robe – bez granica, bez carina i uz primenu zajedničkih evropskih propisa.
S obzirom na to da deonice u Rumuniji i Bugarskoj prolaze neposredno uz srpsku granicu, pojedini stručnjaci upozoravaju na potencijalni odliv teretnog tranzita sa naših auto-puteva. Prema rečima prof. dr Vladimira Momčilovića, stručnjaka Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, Via Karpatija jeste realna alternativa Koridoru 10, ali i prilika za prevoznike da izbegnu gužve i čekanja na granicama kroz Srbiju.
– Neki podaci ukazuju da bi se ukupni tranzit mogao smanjiti i do 40% kada koridor u potpunosti profunkcioniše, ali postoji i kontranarativ – Turci, na primer, imaju razrađene logističke rute kroz Srbiju i neće ih lako menjati – kaže Momčilović.
Sličnog stava je i Dušan Nikolić iz udruženja „Međunarodni transport“, koji tvrdi da se posledice neće osetiti odmah, kao i da turska roba ka Nemačkoj i drugim zapadnim destinacijama i dalje koristi srpske koridore.
Prema zvaničnim podacima Puteva Srbije, u prvoj polovini 2025. godine zabeležen je pad teretnog saobraćaja u tranzitu od 1,2%, što je daleko od alarmantnog. Nikolić objašnjava da su uzroci višestruki – od smanjenja ekonomske aktivnosti do eventualne preraspodele ruta.
On, ipak, upozorava da Srbija mora biti proaktivna, naročito u zadržavanju turskih kamiona koji su značajni za protok robe kroz našu zemlju.
– Ako se ne ubrzaju procedure na granicama, postoji realna opasnost da Turci pređu na koridor preko Bugarske i Rumunije – kaže Nikolić, dodajući da se „predstavom o suverenitetu“ često prikriva neefikasnost.
Jedna od stavki koja bi ubrzala integraciju Srbije u transportni sistem EU je zatvaranje Poglavlja 14 – Transportna politika. Međutim, zbog kritičnih oblasti iz poglavlja 23 i 24, koja se tiču vladavine prava, do daljeg nema napretka. To znači da i pored želje i inicijative, bez unutrašnjih reformi – nema olakšica ni u saobraćaju.
Inicijativa Otvoreni Balkan, koja je svojevremeno najavljena kao revolucionarna za slobodu protoka ljudi i robe, nije dala očekivane rezultate. – Nije ni pomogla, ali nije ni odmogla – kratko komentariše Nikolić. On dodaje da čekanja na dve granice često oduzimaju ceo dan, a kada se to produži – logistika pada u krizu.
Iako je bilo najavljeno da će Via Karpatija biti završena do kraja 2025. godine, realnost je drugačija. Poljska je nedavno objavila da će njen deo od 712 km biti kompletiran tek 2027, a Rumunija i Bugarska svoje deonice planiraju da okončaju do 2030. godine.
Istraživanje Varšavskog instituta iz 2018. godine ukazuje da je jedan od glavnih ciljeva projekta smanjenje regionalnih nejednakosti u razvoju unutar EU. To se potvrđuje i u zvaničnim dokumentima inicijative „Tri mora“.
Kako podseća prof. Momčilović, još 2005–2006. Srbija je označena kao „bela rupa“ u transportnoj mapi Evrope, a usvajanjem projekta Via Karpatija 2016. godine, ta ocena je, čini se, dobila praktičnu potvrdu. Iako je ovaj koridor projekat ekonomskog i infrastrukturnog jačanja istoka EU, ostaje pitanje – gde je Srbija u toj priči?
Saobraćajna karta Evrope ubrzano se menja, a Srbija, uprkos autoputevima i geografskom položaju, rizikuje da ostane sa strane. Da li će zadržati ključnu tranzitnu ulogu zavisi ne samo od infrastrukture, već pre svega od efikasnosti državne uprave, političke stabilnosti i međunarodne saradnje. Kako sada stoje stvari – vreme nije na našoj strani.
(Tpknews.com/N1)
