U domaćem političkom ekosistemu ove jeseni vlada samo jedno ključno pitanje – Da li će 1. novembar u Novom Sadu biti istorijski „go-live“ naroda protiv režima Aleksandra Vučića?
Sećanja su još sveža – 15. mart, dan kada se više stotina hiljada građana našlo na ulicama Beograda, dan kada je država pokazala svoju najtvrđu, represivnu „security policy“, dan kada je sonično oružje prvi put u modernoј istoriji Srbije upotrebljeno protiv sopstvenih građana.
I da, dan kada su studenti žalili što su poslušali savete „moderatora“ protesta i skinuli prsluke, ostavivši narod bez jasno definisanog leadership modela za naredne korake.
Može li 1. novembar ispraviti njihove greške?
Režim je u panici – „terorizam“, „haos“, „nemiri“… Vučićeva propaganda mašina rola na maksimum – šire se izmišljene informacije o „pripremi terorističkog napada“, najavljuje se „nasilje neviđenih razmera“, koristi se svaka PR alatka da se delegitimiše skup pre nego što se desi.
A organizatori? Stoje hladni kao Excel tabela u ponedeljak u 9 ujutro i poručuju – „Skup je isključivo komemorativnog karaktera.“ U prevodu korporativnim rečnikom – Emotivna aktivacija javnosti bez otkrivanja strateškog plana.
Svi očekuju masovnost. Čak i oni koji masovnost najviše strahuju. Ali ključno ostaje van javne prezentacije – Da li studenti imaju plan? Ko upravlja operacijom kada krenu desetine hiljada ljudi? Da li je 1. novembar, novi 5. oktobar? I da li će 2. novembar biti, nikada dočekani 6. oktobar?
U opticaju je scenario gde će se od komemoracije napraviti kulminacija. Ako nasilja bude, biće isključivo režimski proizvod, što već sada priznaju i oni koji će tog dana aktivno biti „na terenu“ – građanke, građani, opozicija i sve šire društvene strukture koje su se probudile u poslednjih nekoliko meseci.
Zašto je pauza bila pametna? Studentski strategic retreat tokom leta mnogi su tumačili kao pogrešan potez. Međutim, sada se vidi – Pauza je povećala tenziju. Pauza je pojačala frustraciju. Pauza je skalirala očekivanja. Pauza je dodatno uzdrmala režim.
Kada vlast unapred panično vrišti da stiže ogroman protest, onda vam oni sami crtaju najveći event u Q4.
Ako je 15. mart bio „proof of concept“ narodne pobune, novembar je full deployment. Bez garancije. Bez preview verzije. Bez mogućnosti „undo“. Srbija ulazi u fazu kada se više ne gleda ko je organizator, već ko je uz narod.
Na Novom Sadu je istorijski red. Ako ova zemlja treba da se restartuje, to mora krenuti od ulice koja je iznedrila slobodu mnogo pre Beograda.
(Tpknews.com/@I.M.S.)
