Studentkinje i studenti širom Srbije, okupljeni u pokretu za očuvanje kvaliteta visokog obrazovanja i demokratskih vrednosti, nastavili su sa blokadom visokoškolskih ustanova uprkos sve žešćim pritiscima – institucionalnim, psihološkim, pa i fizičkim.
Uprkos javnim porukama solidarnosti i verbalnoj podršci pojedinih univerzitetskih tela, na terenu svedočimo potpuno suprotnoj praksi – pokušajima gušenja studentskog bunta represijom, pretnjama i direktnim intervencijama bez pravnog osnova.
Jedan od najupečatljivijih momenata protekle sedmice dogodio se 25. aprila na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, kada je dekan Patrik Drid nasilno prekinuo studentsku blokadu – ulaskom u zgradu fakulteta, cepanjem transparenata i otvorenim pretnjama. Nedugo potom, u ranim jutarnjim satima 28. aprila, usledio je pokušaj nasilne deblokade objekta uz intervenciju žandarmerije. Prema svedočenjima očevidaca, upotrebljena je prekomerna sila nad golorukim studentima i građanima. Ipak, zahvaljujući velikom odzivu podržavalaca, pripadnici policije povukli su se, a dekan je napustio prostorije fakulteta uz policijsku pratnju.
U senci fizičke sile odvija se i administrativni pritisak. Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT) objavilo je spisak ustanova koje su dobile saglasnost za izvođenje nastave na daljinu. Iako se to predstavlja kao privremeno rešenje u vanrednim okolnostima, studenti i deo akademske zajednice upozoravaju da se time obesmišljava suština visokog obrazovanja – posebno u oblastima koje zahtevaju praktičnu nastavu.
U otvorenom pismu Slobodnog univerziteta u Nišu, profesori postavljaju legitimno pitanje: „Kakav će lekar postati neko ko je završio studije bez pacijenta, bez amfiteatra, bez stvarne odgovornosti?“ Medicinski fakultet u Nišu postao je novo žarište studentske pobune. Profesori su, prema tvrdnjama studenata, pozivali kolege na završavanje semestra bez održane nastave, nudeći potpise studentima šeste godine za nepokrivene predmete – izazvavši revolt i javni protest.
Na Računarskom fakultetu (RAF) u Beogradu, studenti su blokadu obustavili pod direktnim pritiskom uprave. Prema izjavama studenata, pretilo im se trajnim isključenjem sa studija. Uprava je prethodno podnela disciplinske prijave protiv 12 studenata, a zatim dala rokove za napuštanje zgrade – poslednji do 26. aprila u 14 časova. Studenti su, suočeni sa egzistencijalnim rizikom, bili prinuđeni da odustanu.
Na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu (PBF), studenti u blokadi upozoravaju na “tajnu nastavu” koja se, prema njihovim tvrdnjama, odvija uprkos formalnoj obustavi redovne nastave. Dekan prof. dr Zoran Ranković, iako među potpisnicima univerzitetskog odgovora bivšoj ministarki prosvete, pozvan je da razjasni svoj stav i doslednost. Studenti traže transparentnost i doslednost od uprave – kao i zaštitu prava na protest.
S obzirom na razmere studentskog otpora, jasno je da je ovo mnogo više od borbe za raspored predavanja ili oblik nastave. U pitanju je borba za kredibilitet obrazovnog sistema, autonomiju univerziteta, ali i osnovna građanska prava – pravo na protest, slobodu izražavanja i akademsku čestitost.
Odluke nadležnih institucija da nastave podržavaju nasilne metode ili prećutno odobravaju “nastavu po svaku cenu” predstavljaju opasan presedan. Ako obrazovne ustanove prestanu da budu prostor slobodne misli i postanu instrument represije – šta nam ostaje kao društvu?
Studenti ne traže privilegije. Traže ono što bi trebalo biti standard – zakonitost, transparentnost, dijalog i odgovornost.
(Tpknews.com/@Ivan Č.)
