Žiri za dodelu povelјe „Karađorđe“ za životno delo, koju dodelјuje pesnički festival „Šumadijske metafore“ u Mladenovcu, počev od 2004. godine, u sastavu Dejan Bogojević, predsednik, Zoran M. Mandić i Dušan Stojković, članovi, odlučio je, jednoglasno, da povelјu „Karađorđe“ ove godine dobije istaknuti pesnik, romansijer, književni kritičar i urednik časopisa Braničevo Aleksandar Lukić iz Požarevca.
U obrazloženju o dodeli nagrade navodi se da je Braničevo pod Lukićevim uredništvom bilo pravi književni poligon za iznošenje kritičkih stavova o duhovnoj zaparloženosti koja je ovladala našom (ne)kulturom.
– Lukićeva poezija je od samih početaka (antologijske pesme „Farma poskoka“, na primer) bila samosvojna i stvaralački suprotstavlјena pesničkim projektima koji su se zasnivali na sleđenju utabanih tragova. Kritički tonovi, lirski bunt i prkos ostali su zaštitni znak i kasnijeg njegovog pesništva koje je pravi amalgam lirskog, epskog i dramskog. Cena koju je platio bilo je nezasluženo guranje u senku. Žiri je ubeđen kako će knjiga njegovih izabranih pesama koja će mu, kao devetnaestom dobitniku povelјe, biti štampana naredne godine i čitalačkoj publici to obelodaniti na pravi način – naveo je u obrazloženju jedan od članova žirija urednik „Šumadijskih metafora“, I književnik iz Mladenovca Dušan Stojković.
Aleksandar Lukić je rođen (1957) u Mišlјenovcu, kod Požarevca, Srbija.
Objavio je knjige: U vagonu Rozanova (KOS, Beograd 1986, za koji je dobio „Brankovu nagradu“), Osnivač podzemne prestonice (Zavetine, Beograd 1991), Strašni sud, 1 (Unireks – KZ „Vladimir Mijušković“, Nikšić 1991, za koji je dobio nagradu “Zaloga”), Evropa (Vreme knjige, Beograd, 1995), Vampirovići (Almanah za živu tradiciju, književnost i alhemiju /Beograd/, 1/1998), Brod ludaka (Narodna knjiga, Beograd 2001, za koji je dobio nagradu „Srba Mitić“ 2002), Legende o ramondama i ružičastom pesku mesečevog smaknuća (Prosveta, Beograd 1991), U dolini zidova (Edicija Braničevo, Požarevac 2003), Jaspis (Narodna knjiga, Beograd 2007), Ne spominji đavola (KOV, Vršac 2009, za koju je dobio nagradu „Drainac“), Savremeni uškoplјenici (Intelekta, Valјevo 2010), Kukavičluk (UKS i biblioteka „Srbolјub Mitić“ Malo Crniće, 2012), Psovka (Zavetine Mi, Beograd 2015), dramu, tj. Farsu Vesela mumija (Ovdje /Podgorica/, 1998). Zajedno sa B. Mladenovićem preveo je na srpski Vlaške basme (zbirku vlaških basama zabeleženih u severoistočnoj Srbiji, Almanah za živu tradiciju, književnost i alhemiju /Beograd/, 1/1998, 58–70).
Objavio je i roman Maestro per Pjetro (Zavetine, Beograd 2001, za koji je dobio nagradu „Drvo života“), kao i Između mitarenja čudovišta i umetnosti budućnosti (Edicija Braničevo, Požarevac 2010).
Osnivač je i urednik Almanaha za živu tradiciju, književnost i alhemiju. Aleksandar Lukić je prvi dobitnik najviše književne nagrade Edicije Zavetine – Amblem tajnog pisma sveta, za knjigu Jaspis (2008). U Kolu I Biblioteke Dobitnici književne nagrade Amblem tajnog pisma sveta objavlјeni su Sabrani radovi: Aleksandar Lukić (CD, Zavetine, 2008). Živi i radi u Požarevcu.
M.Veljković
