Danas se navršava tačno četvrt veka od velikih demonstracija 5. oktobra 2000. godine, dana kada je Beograd postao epicentar narodne pobune i kada je srušen režim Slobodana Miloševića. Tog dana, Srbija je, makar na trenutak, verovala da menja svoju sudbinu.
Sutra, u 10 časova, u Dorćol placu biće održana tribina povodom jubileja, na kojoj će govoriti Boris Tadić, Danica Vučenić, profesor Dušan Spasojević i studentkinja Nikolina Sinđelić. Tema, kako drugačije, biće – šta nam je doneo 5. oktobar, i zašto smo ga, izgleda, tako olako prokockali.
Pre tačno 25 godina, kolone ljudi iz cele Srbije, dugačke desetinama kilometara, kretale su se ka prestonici – automobilima, autobusima, kamionima, pa čak i buldožerima. Cilj je bio jasan – srušiti režim koji je izgubio izbore, ali je odbio da prizna poraz.
Policija je pokušala da spreči narod suzavcem, pendrecima, blokadama, ali je već do podneva bilo jasno – nema te sile koja može da zaustavi bes obespravljenih. Zgrada Savezne skupštine bila je zapaljena, kao i zgrada RTS-a u Takovskoj ulici, simbola režimske propagande.
Uveče je sa terase Skupštine Beograda Vojislav Koštunica pozdravio narod kao novi predsednik SRJ. Već sutradan, Milošević je priznao poraz i čestitao mu pobedu.
Dvoje građana platilo je životom – Jasmina Jovanović iz Miloševca, koja je poginula pod točkovima kamiona, i Momčilo Stakić iz Krupnja, koji je doživeo srčani udar. Povređeno je 65 ljudi.
I šta je ostalo posle svega? Dve i po decenije kasnije – nema više DOS-a, nema ni one euforije sa beogradskih ulica. Koštunica je odavno u političkoj penziji, Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine, Slobodan Milošević je umro u haškom zatvoru, a njegova supruga Mirjana Marković preminula je u Rusiji.
Ironija je, međutim, gorka- oni koji su tada stajali na suprotnoj strani, bivši partijski kadrovi SPS-a i JUL-a, njihovi učenici i saradnici, ponovo su na vlasti. Srbija danas, 25 godina kasnije, deluje kao da je napravila pun krug, samo što su buldožeri zamenjeni medijima, a suzavac, tišinom građana.
5. OKTOBAR – DATUM KOJI JOŠ UVEK ČEKA ISPUNJENJE
Za mnoge, 5. oktobar je simbol nade koja je sahranjena u hodnicima korumpirane politike, privatizacija i partijskih dilova. Za druge, to je bio poslednji dan kada je narod verovao da zaista ima moć.
Danas, 25 godina kasnije, dok se u Dorćol placu bude pričalo o prošlosti, Srbija će gledati u budućnost – ako je još ima.
(Tpknews.com/@I.M.S.)
Za ovo što nam se sada događa, kriv je samo Koštunica. On nije dozvolio da se dogodi šesti oktobar, odnosno, da se pohapse svi Miloševićevi ministri i generali, kao i da se zabrani Socijalistička partija i Srpska radikalna stranka. Da se to dogodilo, sada bi Vučić bio bivši robijaš, koji bi jedva sastavljao kraj sa krajem. Ne bi nosio farmerke od 1800 i cipele od 1500 evra, a nama prodavao muda za bubrege.