Na periferiji diskusije o izmenama Krivičnog zakonika koja je orbitirala oko pitanja o uslovnom otpustu za najteža krivična dela, našle su se sve ostale odredbe koje je predvideo zakonodavac.
Tako je malo vremena i prostora posvećeno činjenici da je pooštrena kazna za ubistvo najviših državnih zvaničnika i niz drugih dela koja mogu da se podvedu pod zaštitu ustavnog poretka.
Konkretno, nova odredba predviđa da će osoba koja, u nameri da ugrozi ustavno uređenje ili bezbednost zemlje, liši života predsednika Republike, narodnog poslanika, predsednika ili člana Vlade, kao i predsednike Ustavnog i Vrhovnog suda i Republičkog tužioca biti kažnjena sa najmanje deset godina zatvora ili doživotnim zatvorom.
Ista kazna zadesiće i onog ko ugrozi teritorijalnu celinu, napadne ustavno uređenje ili pozove na nasilno rušenje ustavnog uređenja, a prilikom toga sa umišljajem liši jedno ili više lica života.
Nenad Stefanović, zamenik tužioca u Višem tužilaštvu u Beogradu i predsednik Udruženja sudija i tužilaca Srbije kaže da je za ova dela u važećem Krivičnom zakoniku predviđena kazna od 30 do 40 godina zatvora.
– Kako je ta kazna zamenjena kaznom doživotnog zatvora, onda su po principu „kopi-pejst“ zamenjeni svi članovi koji su predviđali 30 do 40 godina. Ništa drugo u tim odredbama nije menjano, kaže Stefanović.
Sa njim saglasan je i advokat Vladimir Gajić, predsednik jedne od dve Advokatske komore Beograda i predsednik Pravnog saveta Narodne stranke, tvrdeći da je ta izmena morala da bude napravljena imajući u vidu da kazna 30 do 40 godina, kada bude izmenjen KZ-a, više neće postojati. Ipak, on vidi i političku dimenziju ove kazne.
– Pooštravanje kazni za ova dela u opoziciji i generalno u delu društva koji se kritički odnosi prema vlasti može da se čita kao pretnja, navodi Gajić.
(Tpknews.com/Danas)
