LOV JE POČEO: Strane službe započele čišćenje srpske političke i kriminalne scene

Strane službe pokrenule su niz akcija protiv kartela okupljenog u Srpskoj naprednoj stranci. U konačnom obračunu s organizovanim kriminalom neće biti pošteđeni državni i stranački funkcioneri, sudije i tužioci, kao ni nižerangirani izvođači prljavih radova. Ni gornja struktura iz DOS-a koja je započela surovu pljačku, kojom je Vučić dokrajčio Srbiju i njene građane.

Operacija „Familija”, koju već dve i po godine sporovode američka obaveštajna zajednica (CIA, FBI, DEA i ministarstvo pravde) i Europol, za cilj ima čišćenje celog Balkana od svih kriminalnih organizacija. U toj operaciji uništena su dva klana u Hrvatskoj, čija mreža se protezala do Srbije, Crne Gore i Makedonije. Uhapešno je 70-tak pripadnika osječkog klana, koji su predvodili Stipe Barišić Moljac i ratni zločinac Đuro Dečak.

Presečeni su tokovi novca, koji je taj klan prao preko fantomskih firmi otvorenih u Austriji, Italiji i Mađarskoj. Hrvatski mafijaši su zaštitu potražili kod kolega iz Srbije, u Srpskoj naprednoj stranci. Po nalogu Aleksandra Vučića, srpska policija je odbila saradnju s američkim službama i Europolom, ali to nije zaustavilo operaciju „Familija”. Naprotiv, usledio je još žešći pritisak.

Iz američkih izvora plasirana je afera „Smoking Gun” u kojoj je Srbija optužena za prodaju oružja koje je završilo u rukama islamskih terorista u Jemenu. Krijumčarska afera je potkrepljena stotinama dokumenata, ugovora i pisama, tajno snimljenih razgovora i naoružanja.

Važnu ulogu u spornoj trgovini naoružanjem imala je firma s kojom je povezan Branko Stefanović, otac ministra policije Nebojše Stefanovića. Srpsko tužilaštvo nije pokrenulo istragu poslovanja preduzeća GIM, fabrike oružja Krušik i Jugoimport SDPR-a. Umesto oba Stefanovića, u pritvor je smešten izvesni A. O, administrator iz Krušika, koji je osumnjičen za odavanje službene tajne.

Tim hapšenjem, vlast je poslala poruku svim ostalim svedocima kriminalnih aktivnosti da će biti kažnjeni ako sarađuju sa stranim službama.

Vučić i Stefanović znaju da aferu nije kreirao nikakav valjevski kompjuterista. Analizom informacija koje je dobio od Bezbednosno-informativne agencije, Vučić je zaključio da je kompromitujući materijal o prodaji oružja u javnost plasirao britanski državljanin Terens Majkl Hovs, za koga se pretpostavlja da je vođa međunarodnog tima za lov na srpske kriminalce svih profila. Hovs, prema saznanjima BIA, pod ovim i drugim identitetom, u Srbiji boravi još od 1998. godine. Na vezi je držao nekoliko bezbednosno interesantnih lidera DOS-a, aktuelnih i penzionisanih oficira, kao i moćne pojedince iz podzemlja. Hovs je kontrolisao i trgovinu oružjem i vojnom opremom.

U vrhu naprednjačkog kartela panika je nastala 6. oktobra, kad je u Sremskoj Kamenici ubijen kontroverzni biznismen Dragan Amidžić Amidža. Početkom devedesetih, Amidžić se obogatio švercom nafte. U taj posao je ušao, navodno, na zahtev Jovice Stanišića. Deo novca davao je DB-u, a deo je zadržao za sebe, kao nagradu za pomoć državi da probije sankcije. Dolaskom DOS-a na vlast, Amidžić je legalizovao svoje poslove, kupio je hotel kod novosadskog Sajma i u Slankamenu otvorio fabriku za proizvodnju vojne opreme. U unosan posao s Vojskom Srbije ušao je preko tadašnjeg ministra Dragana Šutanovca, koji mu je i obezbedio dozvolu za avion.

Iako nije direktno povezan sa spornim izvozom naoružanja, Amidžić je imao saznanja i o tim poslovima, a ubijen je upravo u vreme afere „Smoking Gun”, u kojoj je i on mogao da bude značajan svedok.

Njegovo ubistvo prestravilo je i Predraga Rankovića Peconija. I Peconi je do bogatstva došao švercom nafte za istog poslodavca. Po istom principu, i on je prividno napustio kriminal, legalizovao poslove i napravio imperiju u kojoj se nalazi dvadesetak preduzeća i Televizija Hepi. Peconija je, pre dve godine, izrešetao Željko Rutović. Vlasnik Hepija sad se uplašio da će i njega stići senke iz prošlosti, da će i on biti očišćen poput Amidžića.

Niko ne zna ko je sledeći na listi za odstrel. U strahu su braća Zvezdan i Srđan Milovanović, bivši vlasnici kablovskog operatera Kopernikus, a danas televizija O2 i Prva, kao i hotela Prag, u kome je ranjen Peconi. Zabrinut je i Željko Mitrović, vlasnik Pinka, koji se javno žali da je izložen reketiranju, a ni Vučić ne može da mu pomogne.

VUČIĆ NE MOŽE DA POMOGNE NI SEBI

Nakon razgovora sa Grenelom odbio je da sadržinu podeli sa saradnicimom Suzanom Vasiljević. Naravno da nije hteo s njom da razgovara o Grenelovim zahtevima za bezuslovnu saradnju s američkim službama i Europolom, koja bi trebalo da vodi ka hapšenju Andreja Vučića, Nikole Petrovića, Nenada Kovača, Slaviše Kokeze, Zvonka Veselinovića, Milana Radoičića, pa i oca i sina Stefanović.

Pred Vučića su stavljena dva osnovna zadatka. Prvi se odnosi na kosovski klan, koji se, pored ostalih krivičnih dela, sumnjiči i za ubistvo Olivera Ivanovića. Istragu protiv Veselinovića i Radoičića ne vodi samo vlast u Prištini, nego i UNMIK, koji je pod kontrolom službi Sjedinjenih Američkih Država. Vučiću je stavljeno do znanja da više nema prostora za marketinške priče o političkom progonu Radoičića, uspešno položenom poligrafskom testiranju i sličnim trivijalnostima. Ako Radoičić i Veselinović dobrovoljno ne pristanu na saradnju s kosovskim tužilaštvom, moraće Vučić da ih na to prisili. Isto to mora da uradi sa Mitrovićem i Draganom Vučićevićem, koji su pravili startegiju propagnde nakon ubistva. Ako ne uspe u tome, smatraće se za njihovog zaštitnika.

Još teži zahtev odnosi se na pokretanje istrage protiv Vučićevih kumova, prijatelja i najbližih saradnika.

U formi obaveštenja, a ne teme za diskusiju, Vučiću je rečeno da sam krene u borbu protiv organizovanog kriminala.

Pre 17 godina, takav zahtev je isporučen Zoranu Đinđiću. Predsednik Demokratske stranke i tadašnje vlade pokušao je da to sprovede u delo, pripremio je Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala i potencijalne svedoke saradnike, ali nije imao sreće, zakasnio je.

Poučen tim primerom, Vučić je svestan ozbiljnosti situacije, što je i priznao na konferenciji za medije prilikom otvaranja vetroparka Čibuk kod Kovina.

– Amerika nije promenila stav. I šta sad da ja uradim drugo? Da uzmem konopče i da se obesim o ovaj vetrogenerator? Glup sam, ali ne toliko da ne razumem šta se dešava – rekao je.

Vučić je očajnički zavapio u drugom kontekstu, povodom američkog zahteva da Srbija prizna nezavisnost Kosova, ali očigledno je da mu veće probleme pravi insistiranje na borbi protiv njegovog kartela, nego potpis na predaji južne srpske pokrajine.

Kako sad stvari stoje, ne mora sam sebi da stavlja konopče oko vrata, to će uraditi Hovs, Grenel ili neki agent iz operacije „Familija”, a možda i neko iz Vučićeve stranačke „familije”.

Nekoliko stotina članova Vučićevog kartela čeka da ih američki marinci privedu pravdi. Neka se pripreme…

(Tpknews.com/Tabloid)