Cena sirove nafte na svetskim tržištima od početka oktobra nazaustavljivo ide naniže, pa je sa 86,29 (brent) u petak prodavana za 59,85 dolara za barel. Istovremeno je gorivo na našim pumpama pojeftinilo tek za nekoliko dinara, pa se u petak benzin od 95 oktana prodavao za 151,50, a evrodizel za 165,50 dinara za litar.
Naši naftaši kažu da na cenu goriva na našim pumpama utiče cena sirove nafte na svetskim tržištima, ali i kretanje kursa evra i dolara. Koliko je to zapravo tačno u realnom životu?
Početkom ove godine barel sirove nafte tipa brent koštao je na svetskim tržištima 60,42 (u petak 59,85) dolara. Dizel je prvih dana januara koštao 145,50 (u petak 165,50), a benzin 145,50 (151,50) dinara za litar. Evro je na približno istom nivou kao i početkom godine (118,47 u januaru 118,31 u petak), dok je vrednost dolara u odnosu na januar veća za četiri dinara (99,11-103,88).
Prema ovoj uporednoj analizi, čini se da je jedini krivac za skuplje gorivo na našim pumpama dolar…
– Odnos dolara i evra i cena sirove nafte na svetskim tržištima svakako su najznačajniji faktori koji utiču na cenu derivata na našim pumpama, ali nisu jedini – potvrđuje, Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS). – Tu treba uračunati i zahvatanja države kroz akciznu i poresku politiku.
Kao primer, Mićović navodi novouvedenu naknadu za energetsku efikasnost koja iznosi 15 para po litru goriva.
Sama po sebi, ta naknada nije velika, ali se ona već dodaje na postojeće akcize, baš kao što je to bio slučaj s naknadom za obavezne rezerve, koja iznosi 3,12 dinara (sa PDV) po litru goriva – kaže Mićović.
– Od zemalja u regionu, još jedino Makedonija ima tu naknadu, ali je ona deset puta niža nego naša. Zato i ne čudi što nam je dizel, na primer, među najskupljima u regionu – kaže on.
Zanimljivo je da pored akciza (za dizel 56,50, a za benzin 54,94 dinara po litru) i naknada za obavezne rezerve (2,60 dinara plus PDV), naši vozači kroz cenu litra benzina plaćaju naknadu za markiranje goriva (0,26 dinara po litru) i naknadu za monitoring (0,09 dinara za litar), s tim što taj novac ne ide u budžet, već konzorcijumu kompanija koje je država izabrala da obavljaju taj posao.
Cena tečnog naftnog gasa (TNG) je među najskupljima ne samo u regionu, već i u Evropi (među tri države), a zašto je to tako, vidi se kada se uporede iznosi akciza.
Tako je u Srbiji akciza 22,92 dinara po kilogramu, dok je u BiH nema, a u Crnoj Gori je 8,20 dinara (0,07 evra).
Zato i ne čudi što je posle pravog “buma” ugradnje plinskih uređaja u vozila pre desetak godina, poslednjih nekoliko godina sve izraženiji trend izgradnje TNG sistema za ovo ekološko gorivo.
(Novosti/Blic)
