Svi smo mi u konstatnoj žurbi. Tako se danas živi. Međutim, da li baš uvek nemamo vremena da se parkiramo propisno ili je to možda i deo neke nekulture na koju smo navikli vremenom?
Kada neko parkira na pešačkom prelazu da bi kupio cigare na trafici, koje su inače poskupele, ili, kao što je predsednik opštine Petrovac na Mlavi, Duško Nedinić, parkirao službeni auto (na slici gore) da bi otišao na proslavu uoči vašara u Šetonju dok je Petrovac plivao u vodi, taj nije u žurbi. To je bahato ponašanje jednog lokalnog naprednjaka koji je umislio da je Bog i batina. I gadna navika, na čijem iskorenjivanju je neophodno da radi celokupno društvo. Edukacija, ali i politika sankcionisanja moraju da idu ruku pod ruku. Da se jasno pokaže da onaj ko svoje građane naziva miševima i pacovima i ujedno ne poštuje pravila biva kažnjen. Ali nije samo reč o samom poštovanju zakona. Iako je pravna država osnov normalnog funkcionisanja društva, postoji i druga strana medalje. A to je davanje primera. Svima oko nas, i mlađima i starijima. U ovom slučaju kod Nedinića to možemo da isključimo.
Svesni smo da opština Petrovac na Mlavi peslednjih mesec dana ima bezbroj problema. Naravno, sve te probleme niko nije želeo. Međutim, dosta od ovih problema koje ima opština Petrovac na Mlavi je zbog neznanja nadležnih, pa čak i nesnalaženja istih. Ali je dobar deo onih kojima je to praksa, svakodnevna. Jedan naučen obrazac ponašanja, koji nije sankcionisan i kome trenutna situacija omogućava da ga iznova svaki put ponavlja.
Sve dok naš umišljeni Bog Nedinić, ne bude sam svestan da je grad u kome živi zajednički, nećemo se mrdnuti sa ove pozicije. Svi ovaj grad delimo i svakom od nas on podjednako pripada. Kao i mesto stanovanja. I to što neko drugi radi nas se ne tiče, svakako. Stalno čujemo floskule o lepom, malom mestu koje zaslužuje bolje i više. E, potrudimo se da tako i bude. I ne zavaravajmo se, dosta je više da nas jedan frustrirani pijanac pravi budalama.
M. Lalić
