Aleksndar Ljubenović (24) iz Kučeva priznao je da je 21. maja 2013. godine ubio pištoljem svog oca Srećka (43), jer je godinama maltretirao njegovu majku.
On je ubistvo izvršio iz pištolja CZ 88 “luger” kalibra 9 mm para, koji je njegov mlađi brat uzeo od svog druga N.J., a ovaj od svog dede. Kasnije je od D.M. dobio dva metka, od kojih je jedan iskoristio za isprobavanje, a drugi je ispalio u glavu svog oca, dok je spavao. Njemu je određen pritvor od 30 dana i pokrenuta je istraga za krivično delo ubistvo za koje je priprećena kazna od 5 do 15 godina zatvora, u kojoj će se saslušati svedoci i razmotriti izveštaji DNK analize i obdukcije.
Telo Srećka Ljubenovića pronađeno je u četvrtak, na placu Sonjine porodice u Kučevu, gde su ga ona i sin, uz pomoć dva poznanika, zakopali. Tada je Sonja izjavila da je ona ubila supruga, međutim, kasnije je ispričala da je to učinio stariji sin, da bi nju zaštitio od stalnog maltretiranja njegovog oca Srećka. Zamenik višeg javnog tužioca uočio je neslaganja u izjavama majke i sina, pa je održano njihovo suočavanje, kada je sin priznao ubistvo.
Sonja je u izjavi, u kojoj smo imali uvid, koju je dala pred nadležnog tužioca I advokata dodeljenog po službenoj dužnosti, do detalja opisala njen život sa Srećkom, njihov međusobni odnos I maltretiranja koja je od njega konstantno doživljavala, kao I sam događaj ubistva I na koji su se način oslobodili njegovog tela. Na početku iskaza decidirano je izjavila da ona nije ubila svog muža, već da je to učinio njen stariji sin Aleksandar, koji je u to vreme imao 18 ipo godina, kako bi je zaštitio od nasilnog oca koji ju je konstantno maltretirao. Ona je navela da je ubistvo izvršeno 21. maja 2013. godine između 20 i 21 čas, u spavaćoj sobi koja se nalazila na spratu porodične kuće u uici Velimira Damnjanovića 51.
– Ja nisam ubila Srećka. Njega je ubio moj stariji sin Aleksandar kako bi mene zaštitio od Srećkovog maltretiranja. Inače, ja sam Srećka upoznala 93. Godine u Italiji I udala se za njega. Vratili smo se u Kučevo u kući mog dede gde smo nastavili da živimo U braku sa njim izrodili smo dvoje dece, dva sina. Aleksandra koji se rodio 31. 12. 1994. I Lazara koji je rođen 10. 11. 1999, godine. U početku živeli smo skladno ali Srećko se nakon nekog vremena naglo promenio. Počeo je da me maltretira, najpre psihički, a kasnije redovno I fizički. Tukao me je konstantno rukama I nogama po stomaku I telu, nazivajući me droljom, kurvom I drugim pogrdama. Nisam ga prijavljivala policiji jer mi je zapretio da ako to uradim da će da ubije mene I decu, kao I celu moju familiju. Zbog stalnog maltretiranja ja sam se od njega sudski razvela 2006. godine ali je on nastavio da živi sa nama u porodičnoj kući – rekla je na početku iskaza Sonja Ljubenović.
U svom iskazu opisala je da ju je Srećko 1997. godine, dok je bila u četvrtom mesecu trudnoće tako pretukao udarajući je po stomaku, da je ona morala da ode u požarevačku bolnicu, gde je abortirala pošto je prokrvarila. Ona je u iskazu navela da se Srećko bavio preprodajom automobile I kriminalom, zbog čega je više puta osuđivan I da se poslednji put iz zatvora vratio 2012. godine. Naglasila je da se Srećko drogirao kokainom u kombinaciji sa alkoholom, kao I da je u sebe ubrizgavao steroide, kako bi povećao mišićnu masu, pošto se bavio bodi-bildingom. Što se tiče samog ubistva Sonja je tužiocu izjavila da je tog kobnog 21. Maja 2013. godine ceo dan bio nervozan I da je stalno galamio na nju.
– Došao je nervozan u kuću I odmah je počeo da viče na mene. Ja sam ga ponudila da jede hranu koju sam spremila, što je on prihvatio. Nakon ručka rekao je da ide gore u sobu da odmori a ja sam ga ponudila da mu skuvam kafu. Rekao je da mu kafu donesem gore. Pre nego što sam ga poslužila u kafu sam stavila jednu tabletu bensedina od 10 miligrama, kako bi se smirio. Pošto je malo odspavao Srećko je sišao dole I svojim automobilom Citroen-6 otišao u grad. Nakon što je otišao moj srariji sin Aleksandar čuvši ponovnu galamu rekao mi da napustimo kuću, što sam ja odbila. Onda je I on svojim automobilom otišao u grad – navodi se u Sonjinom iskazu datom tužiocu.
Do ubistva je došlo kada se Srećko vratio pijan iz grada, počevši da optužuje Sonju da je ona kriva što je slupao svoj auto I da mu ona kako zna I ume plati nastalu štetu. Onda je galameći popio rakiju, uzeo kokain i u butinu i kuk pred Sonjom špricem ubrizgao steroide. Zatim je otišao da spava. Negde između 20 I 21 sat Aleksandar, koji je, kako je Sonja u izjavi rekla, bio pod dejstvom marihuane, vratio se iz grada i pitao majku da li je Srećko opet maltretirao. Kad je čuo da jeste, ponudio joj je pištolj da ga ubije, što je ona odbila. Zatim se on popeo u sobu i pucao ocu u glavu, na odstojanju od oko 5 cm. Posle je sišao dole i plačući rekao da će da se prijavi policiji. Međutim, majka ga je od toga odvratila, rekavši mu da je mlad I da će naći rešenje.
– Otišla sam do šupe I u kuću donela dve plave plastične cirade kojom smo pokrivali drva. Aleksandar je gore na krevetu u sobi prekrivačem uvio Srećkovo telo, koje smo spustili I uvili u cirade. Telo iz kuće preneli smo u moj “mercedesa” I stavili ga u gepek, u kom se nalazilo naredna dva dana. Sutradan sam otišla na naš plac koji je od kuće udaljen pedesetak metara ponevši sa sobom trnokop, ašov I lopatu kako bi iskopala rupu gde bi sahranili Srećkovo telo. Pošto je zemlja bila izuzetno tvrda ja sam odustala od kopanja, već sam za to angažovala dvojicu meštana braću I.M I M.M, koji su se bavili tim poslovima. Rekla sam im da treba da zakopaju poveću svinju koju smo nedavno zaklali ali je utvrđeno da ima trihinelozu, pa oni ništa nisu posumnjali. Sutradan su došli kod mene I dala sam im par hiljada dinara i polovnu odeću koju je prodavala na pijaci – izjavila je ona. Prilikom saslušanja, ona je rekla da njih dvojica nisu krivi, jer ništa o ubistvu nisu znali. Nako što su se rešili Srećkovog tela Sonja je detaljno oprala svoj Mercedes I prodala u Novi Pazar. Dušek sa kreveta na koji je ležao ubijeni Srećko isekla je na komade I zapalila, a sam krevet rastavila na komade I njegov drveni deo iscepkala, koji ju je služio za potpalu. Sonjino saslušanje trajalo je skoro tri sata.
Nakon njenog saslušanja svoj iskaz dao je u prisustvu angažovanog advokata I njen stariji sin Alekandar Ljubenović. U vreme ubistva, Aleksandar je imao 18,5 godina, jer je rođen 31. decembra 1994. godine, što znači da je bio mlađi punoletnik. Na početku svog iskaza Aleksandar je rekao de je njegovog oca ubila majka Sonja, a da je pištolj kojim je ubijen on nabavio.
– Ja ne priznajem da sam ubio svog oca kao što je policija u svojoj krivičnoj prijavi navela. Oca je ubila moja majka Sonja. Nekoliko dana pre nego što je ubila moga oca majka mi je rekla da više ne može da izdrži njegovo maltretiranje I da će da ga ubije. Nije mi rekla čime ali sam ja u našoj igraonici u Kučevi video mog mlađeg brata Lazara, koji je tada imao nešto više od 13 godina da u ruci ima pravi pištolj, čini mi se CZ-88-Luger. Odmah sam ga uzeo od njega rekavši mu da je on još dete I da ne treba da u ruci drži vatreno oružje. Pitao sam ga odakle mu pištolj a on mi je rekao da ga je uzeo od N.J zvani mali B, koji ga je uzeo od svog dede. Pošto u sanžeru nije bio nijedan metak ja sam od D. M. zvani G dobio dva metka, od kojih sam jedan ispalio proveravajući pištolj da li je ispravan. Pištolj sam odneo kući I dao ga majci rekavši da ima samo jedan metak. Ona je uzela pištolj I sa njim otišla gore u sobu. Ubrzo začuo se pucanj. Majka je sišla sa sprata, a ja sam je upitao da li ga je ubila. Ona je klimnula glavom a ja sam briznuo u plač – opisao je svoju verziju priče Aleksandar pred tužiocem.
Pošto su se iskazi majke I sina u delu u kome se govori ko je ubio Srećka nisu slagali tužioc ih je suočio. Suočenje je bilo veoma emotivno I nakon što muje majka u oči rekla da je on ubio oca, Aleksandar je ridajući sav slomljen priznao da je on počinilac ubistva. Nakon suočenja oboje su grleći se briznuli u plač, tako da ih je sudska straža jedva odvojila I smirila.
– Za ovim vrši se suočenje između Sonje Ljubenović I Aleksandra Ljubenovića na okolnosti neslaganja u njihovim izjavama, pa nakon izvršenja suočenja, gledajući se oči u oči, rekli jedan drugom. Sonja je u potpunosti ponovila svoju odbranu I u lice rekla svome sinu: “Aleksandre, ti si ubica svoga oca iz pištolja”. Na ove reči, vidno uzbuđen I u potpunosti emotivno rastrojen Aleksandar je rekao: “Tačno je da sam ja ubio tatu I toga dana u maju mesecu 2013. Godine ja sam kući doneo pištolj koji sam prethodno uzeo od brata Lazara I rekao ti, evo ti pištolji idi ako hoćeš ubij ga. Niam ti pištolj pokazao I pištolj mi je bio u torbici. Rekla mi je, ja ne smem to da uradim, a ja sam joj rekao, onda da ja to uradim, odgovorila si mi kako hoćeš, ali bolje ne moj to da uradiš. Otišao sam na sprat I dok sam se peo uz stepenice izvadio sam pištolj iz torbice I prišao Srećku koji je ležao I spavao na krevetu, tako što mu je desna strana glave, odnosno lica, bili na jastuku I sa daljine, oko, pet cm iz pištolja ispalio hitac u Srećkovu glavu u predelu slepoočnice. Po izvršenom ubistvu sišao sam u prizemlje I rekao majci da sam ga ubio. Ubistvom moga oca ja sam majku oslobodio muka a sebi naneo veliki teret – navodi se u zapisniku sa suočenje, koje se završilo u subotu 13 I 40 časova.
Nakon Aleksandrovog priznanja Sonja Ljubenović je oslobođena bilo kakvog sudskog gonjenja I puštena je na slobodu, dok je Aleksandru određen pritvor do 30 dana I pokrenuta istraga zbog krivičnog dela ubistva. Iako je Aleksandrova majka počinila krivična dela ne prijavljivanje izvršioca dela, kao I pomaganju izvršiocu da prikrije delo za koje se tereti, ona neće odgovarati jer po zakonu blizak rod koji je sa osumnjičenim u krvnom srodstvu ne odgovara za ta dela. Ni njegov mlađi brat Lazar, u trenutku kada je ubio oca, imao je nešto više od 13 godine ne podleže nikakvoj odgovornosti, kao I to da je utvrđeno da on ništa nije znao o ubistvu svoga oca.
Sonja i mlađi sin tokom istrage biće saslušani kao svedoci kao I braća I.M. i M.M. koji su Srećka zakopali. Biće saslušan I N.J koji je Lazaru dao pištolj svog dede iz kojeg je Srećko ubijen. Kao dokaz uzeće se dnk analiza I obdukcija posmrtnih ostataka.
MLAĐEM SINU REKLA DA MU JE TATA OTIŠAO U INOSTRANSTVO
Mlađi brat Lazar, rođen 10. novembra 1999. godine, tada je imao 13 godina i nije krivično odgovoran, niti je znao šta se desilo sa ocem. Njemu je majka govorila da je otišao u Crnu Goru da radi, a onda u Južnu Ameriku u Peru, a kasnije u Švedsu. To je govorila i komšijama, koji su mislili da je možda i u zatvoru, jer je već robijao, pošto se 2012. godine vratio sa izdržavanja jedne kazne, pa se nisu mnogo raspitivali.
PIŠTOLJ
Pištolj kojim je Srećko ubijen pronađen je kod N. J koji je dao Aleksandrovom bratu Lazaru, a koji je bio u vlasništvu njegovog dede. Nakon Srećkovog ubistva Aleksandar je vratio pištolj N.J, koji je tražio da ga vrate nazad pošto je deda posumnjao da je otuđen. Inače, deda je umro a pistolj nije pomenut u ostavinskoj raspravi pa će naslednik odgovarati zbog ne prijavljivanja posedovanja oružja. On će odgovarati I za jednu neprijavljenu pušku koju je posedovao pokojni deda.
SAHRANA
Srećkovo telo poslato je na DNK analizu da bi se potvrdio identitet, i na obdukciju, da se utvrdi tačan uzrok smrti. Pošto se na lobanji vidi rupa, izvesno je da je smrt nastupila zbog hica iz vatrenog oružja. Posle toga telo će biti predat njegovoj majci koja živi u Lugavčini kod Smedereva, gde će biti sahranjen.
M. Veljković
