Nakon što je manastir Tuman dospeo u žižu javnosti zbog problema sa inspekcijama i dozvolama, strasti se i dalje ne stišavaju.
Nakon jučerašnjeg saopštenja za javnost predsednika opštine Golubac, danas je odgovorom iz manastira reagovao iguman Dimitrije, koje prenosimo u celosti:
KO ČUVA A KO DEVASTIRA?!
– Budući da se golubački opštinari oglašavaju kao nevini u sporu vezanim za ometanje obnove manastira, želimo da javnosti predstavimo nekoliko momenata koji ne govore u prilog tome.
Posle prošlogodišnjeg spora i otvorene pretnje bagerom izrečene lično od strane G. Predsednika, odnosi između manastira i opštine nisu se kvalitativno promenili, osim što je nastupio jedan period zatišja. Posle nekoliko odlazaka kod predsednika u cilju uspostavljanja normalnih odnosa, zadnji njegov odgovor je bio, da dok je on na vlasti a naše bratsvo u manastiru Tumanu, manastir neće od opštine dobiti nikakvu pomoć, niti da se tim povodom javlja. Poštujući rečeno, manastir se nije javljao na konkurs. Uprava manastira (a ne starešinstvo), daje sve od sebe da sporne objekte legalizuje i nastaviće. Mi ne bežimo od zakonskih normi, ali napominjemo da smo svetinju našim dolaskom zatekli u jako zapuštenom stanju i da većina radova koje smo preduzeli, jesu bile hitne intervencije na obnovi i sređivanju već postojećih objekata, čiji zakonski stastus nije bio jasno definisan.
Kad je došao red da se obnavlja isposnica Sv. Zosima, tokom proleća ove godine, delegacija opštinskih inspektora koja uključuje i građevinski i resor zaštite životne sredine, posetila je manastir, i tada su upućeni na radove koji se planiraju oko obnove isposnice. Rečeno nam je, da ništa od tih radova ne podleže obavezi građevinske dozvole. Tako smo postupili i samo izvršili sređivanje već postojećih objekata, bez ikakvih značajnijih građevinskih zahvata, već samo dovođenje objekata u pristojno stanje, kako i dolikuje jednom verskom objektu.
Potpuno uvažavajući postojanje bigrene akumulacije kao prirodnog dobra i spomenika, ipak prioritet u okviru sporne lokacije sleduje drevnoj isposnici Sv. Zosima, koja je verski objekat u kome se vekovima služilo Bogu, i koji kao takav podleže Zakonu vezanom za očuvanje verskih objekata i našoj neposrednoj sveštenoj odgovornosti, o tom, nama i mnogima svetom mestu.
Napominjemo da je isposnica bila u jako zapuštenom stanju – gotovo do mere skrnavljenja, kao i čitava bigrena akumulacija. Čak, šta više, vodopad kao ključni element prirodnog dobra, koji je pravio akumulaciju nanoseći vekovima slojeve bigra, nestao je, kao posledica radova izvedenih pod patronatom opštine, a u svrhu iskorišćenja izvora za snabdevanje vode u obližnjim selima. Manastir se zbog naroda nije bunio, a mogao je i trebao je! Godinama niko ništa nije radio po pitanju očuvanja i uređenja tog prostora. Opština čak nije ni izradila plan očuvanja i upravljanja, niti smo mi kao uprava manastira imali uopšte ikakav dokument koji bi upućivao na mere zaštite. Toliko o tome koliko oni brinu o spornom lokalitetu. Smatramo da ga nikad ni ne posećuju.
Naši radovi nisu nepravni niti nelegalni, već su usmereni upravo cilju očuvanja od razaranja, kao i uređenju i ulepšanju tog prostora, kako sa bogoslužbene, tako i sa strane očuvanja prirode.
Verujemo da ćemo to zakonskim putem i dokazati. Pa šta je onda sporno?
Sporno je što su nas prijavili zavodu za zaštitu prirode, nakon čega je izvršen inspekcijski nadzor, bez da smo mi o tome obavešteni i bez dostavljanja bilo kakvog izveštaja.
Uz svako uvažavanje, smatramo da je inspektor izašao na lice mesta sa predubeđenjem, a u prilog tome govore optužbe koje upućuju na potpuno nepoznavanje situacije. Konkretno, optuženi smo za stvari koje su urađene decenijama pre našeg dolaska, kao i izradu puta koji je već postojao (a koji je brigom opštine koja štiti lokalitet bio neupotrebljiv), kao i za pravljenje parkinga koji je takođe već postojao i koji uopšte nije parking već prirodni plato koji smo mi samo očistili i upristojili.
Sporna je namera, koja se predstavlja kao dobronamerna, a koja je očigledno upućena protiv obnove, konkretnije protiv bratstva koje, jasno je, smeta lokalnoj samoupravi. Ničim nisu pomogli – samo ometaju i traže način da naš trud ospore. Na dan osvećenja isposnice, manastir je posetilo oko 15.000 ljudi. Da li su čelnici opštine toga dana bili u Tumanu? Ko god veruje opštinarima da je našim zalaganjem priroda oko isposnice devastirana, neka slobodno dođe i vidi, a mi ćemo rado pokazati slike pređašnjeg stanja, pa neka sami donesu sud.
Što se tiče rušenja, ne znamo da li će ga biti, ali su nam ispektori, nakon poslednje posete rekli da će se od nas zahtevati vraćanje u pređašnje stanje, što u prevodu podrazumeva i rušenje. Takođe smo upozoreni na velike novčane kazne.
Sve u svemu, opštinari nigde i ni jednom rečju nisu pomenuli šta je u predhodne tri godine uređeno u manastiru i koliki broj ljudi danas posećuje svetinju, od čega i opština svakako ima znatnu dobit. U prilog ovoj sveukupnoj situaciji ide i činjenica, da se oni nikada nisu odazvali ni na jednu svečanost, kojih je bilo puno, a na koje su zvanično i uredno pozivani (pismenim putem). Svaki razuman čovek videće razliku između Tumana pre dolaska bratstva i danas. Uostalom poznato je, da čelnici lokalne samouprave agituju protiv manastirskog bratstva, ne libeći se da i javno vređaju, čemu je svedok mnogobrojni narod. Time oni pokazuju neskrivenu mržnju, ne samo prema bratiji već i prema svemu što je u Tumanu urađeno kao i nepoštovanje tolikog broja vernika koji dolaze u manastir i u njega nesebično ulažu. Oni su pokazali apsolutno odsustvo želje da se uvaži obnova i da se neke situacije razumno reše. Treba da znaju, i što im je verovatno teško, da priznaju, da svetinja u mnogome napreduje i da njen značaj uveliko prevazilazi granice regiona a kamoli jedne opštine. Cenimo njihovo zalaganje u mirnom rešavanju situacije i očekujemo da ga i pokažu. Danas je Manastir Tumane sigurno najveća verska, a i turistička destinacija na teritoriji Opštine Golubac. To treba podržati! Realnome čoveku dosta! -, napisao je u saopštenju iguman Dimitrije.
TPKNEWS
