Gradištanac ima jednu neobičnu osobinu, voli društvo, odnosno, ne može bez kukuruza, jer se penje uz njegovu stabljiku.
Pasulj gradištanac veoma je popularan među kulinarima, ali ga sve manje ima. Zamenile su ga kopije iz inostranstva – Kine, Azerbejdžana, Kazahstana. Na njivama Velikog Gradišta sve je ređi, jer zahteva poseban tretman.
Nema logičnijeg mesta za organizovanje “Pasuljijade” od Velikog Gradišta. Jer ovo je postojbina pasulja gradištanca.
Mihailo Vlajković iz sela Tribrode kaže da se pasulj proizvodio u združenoj setvi sa kukuruzom. “Kada je počela mašinska berba, više nije mogla da se radi proizvodnja pasulja”.
Pasulj gradištanac je na neki način žrtva migracija iz gradištanskog kraja, odakle su mnogi otišli na rad u inostranstvo. Sela su opustela a u njima su ostali samo stariji, koji ne mogu da se bave uzgajanjem pasulja.
Iako posustaje na njivama, pasulj gradištanac, zbog svojih karakteristika, i dalje dominira u loncu. Barem tako tvrde domaćice iz ovog kraja.
“Odlično se kuva. Sat i po vremena treba da se skuva pasulj. Ako ga potopite uveče, skuvaće se za sat vremena”, kaže Gorica Živojinović.
Pasulj gradištanac za sada nekako odoleva inostranim konkurentima. Ima ga, doduše, sve manje, ali postojaće dok god bude kulinara i zaljubljenika u njegov ukus.
(Tpknews.com/RTS)
