Iako vlast na sve načine pokušava da minimalizuje proteste protiv režima Aleksandra Vučića, to im izgleda sve teže ide.
Najpre, kao što ste i sami videli, da su više desetina hiljada ljudi kroz slučaj “Barbara” pokušali da predstave kao da nikoga nije bilo, a zatim i besmislenim prebrojavanjem ministra Stefanovića u zimskim jaknama po kvadratnom metru, zapravo, pokazali strah od glasa naroda.
Nakon toga su prestali da prebrojavaju učesnike protesta koje su nazivali stranim plaćenicima, a organizatore targetirali na najbrutalniji način i miting dobrodošlice ruskom predsedniku nameravali da predstave kao podršku Aleksandru Vučiću, što je na kraju osujetio sam Vladimir Putin, odbijanjem da učestvuje na mitingu.
U međuvremenu opozicija se konsolidovala i Savez za Srbiju je praktično preuzeo vođenje opoziciono nastrojenih birača. Na liniji sa njima u borbi protiv diktature su i pristalice Pokreta slobodnih građana, Socijaldemokratske stranke, Ne davimo Beograd i brojne grupe građana, sindikati, studenti, penzioneri,…
“Protest je pokazao zajedništvo protiv koga predsednik Srbije Aleksandar Vučić nema odgovor i opozicija sada treba da pokaže odgovornost i da to zajedništvo politički artikuliše.”, kažu u Savezu za Srbiju.
Ono što želi da zna većina građana koji šetaju ulicama sve većeg broja gradova u Srbiji je šta će se desiti sa protestima. Prema našim saznanjima, poslednjih dana iz opozicionih krugova se čuje plan da se protest u narednih nekoliko nedelja prenese u sve sfere društva i da se od marta pretvori u opštu građansku neposlušnost. To pre svega podrazumeva generalni štrajk, blokade puteva i bojkot svih državnih institucija.
To bi, sigurni su, kao i u mnogim slučajevima svrgavanja diktature širom sveta, dovelo ili do ostavke diktatora, ili do revolucije.
Evo šta kaže politička teorija o građanskoj neposlušnosti:
Građanska neposlušnost je ideja da svaki građanin ima pravo da reaguje u odnosu na državnu vlast kada mu se učini da je ona nepravedna. Ovaj koncept podrazumeva da je građanin slobodan i svestan, i da je ključan za zajednicu koja je stvorena takozvanim. „društvenim ugovorom”. Kao i u svakoj teoriji, i u političkoj takođe postoje određena neslaganja oko definisanja ovog pojma, ali navedimo odlike koje su ključne:
– Građanska neposlušnost je uvek akt neposlušnosti u odnosu na zakon. Zakon je legalno donet, ali ako se kosi sa osnovnim prinicipama pravde građani imaju pravo da reaguju. To naravno znači da je njihov akt neposlušnosti nelegalan, ali ne znači da nije opravdan.
– Akt građanske neposlušnosti uvek mora biti nenasilan. Samo kao takav se može podvesti pod pojam građanski. On je vid pritiska na donosioce političkih odluka. Onog momenta kada se nasilje uključi u celu stvar, to onda postaje nasilni otpor i jednostavno nije u duhu građanskog protesta.
– Građanska neposlušnost mora biti ispoljena javno. Vaše privatno protivljenje usmereno ka vlasti ili nekom zakonu koji je prošao legislativu jednostavno nije neposlušnost dok to svoje mišljenje ne izreknete javno. Kada to uradite vi pomažete edukaciju građana za javnu sferu i osnažujete političku kulturu u svojoj zajednici.
