Verovanje u legende i mitove homoljskog kraja još uvek je prisutno, posebno kod starosedalaca, koji i dalje tvrde da na ovim prostorima mit o povremenom javljanju Šumske majke, ili kako je u vlaškom kraju zovu – Muma Paduri, uveliko postoji.
To je posebno primetno u Homolju i u okolini Kučeva, ali i u Timočkoj krajini, gde stariji ljudi i dan danas tvrde da je Muma Paduri na hijerarsijskoj lestvici najviša po rangu u vlaškoj mitologiji. Ona predstavlja oličenje dobrote, zaštitnicu žena i dece, ali u isto vreme i neizmerno zlo. Često je spemna da naškodi muškarcima, pojavljuje se u obliku lepe goropadne žene, puštene duge kose, ali i u vidu drugih, mnogo ružnijih izdanja. Živi u gustim šumamama i njihova je zaštitnica, kažu.
– Omladina danas voli da sluša priče i iskustva naših starih o pojavi Mume Paduri, koje se nekada svako plašio. Ali, s druge strane, puni su ironije i nepoverenja doživljavajući predanja o tome kao nešto nestvarno i neistinito. Danas svako seosko domaćinstvo ima potrebnu mehanizaciju za rad u polju i šumi pa su shvatanja o postojanju ovakvih pojava polako počela da odumiru. Dok su nekada ljudi u ovim krajevima bili siromašni, drugačije se živelo. Imali su samo volovska kola i ručne sekire i tako odlazili u šume da spreme ogrev za zimu. Tamo ih je neretko zaticala duboka noć, pa otuda neki možda iz straha pretpostavljaju, a neki potpuno ubeđeno govore da su se sreli sa ovom pojavom – ističe jedan meštanin sela Rudna Glava koji takođe tvrdi da je moć Mume Paduri osetio na svojoj koži.
– Supruga i ja smo se odnekuda kasno vraćali motorom. Bilo je hladno zimsko vreme i ispred nas se pojavila čudna pojava u obliku plasta sena koji se kreće. Toliko je počeo da duva jak vetar da smo imali utisak da će nas oboriti. Krici koji su odzvanjali kroz noć nalik čas na plač deteta, a čas na neko čudno vrištanje, ledila je krv u žilama. Tada je bilo bitno samo ostati miran i ne bežati. Nakon nekoliko minuta sve se smirilo kao da se ništa nije dogodlo. Supruga i ja smo se samo pogledali, ukočeni od straha i bilo nam je potpuno jasno o čemu se radi. U trenutku sam pomislio da umišljam ali brzo sam shvatio da je to isto videla i doživela i ona.
Slična situacija zadesila je grupu pecaroša koji su kampovali na obali Dunava, kod Donjeg Milanovca. Uzimajući u obzir da se uvek pored vode raspali roštilji uz dobru časicu, iskustvo koju nam je preneo jedan od majdanpečkih pecaroša koji je te noći krenuo na izvor po vodu za piće, u prvi mah delovala je smešno, i da se ipak radi samo o priviđenju.
– Krenuo sam po vodu, a ostali su bili kraj štapova. Nisam popio mnogo a nisam ni od onih koji se plaše bilo čega. Kada se usred noći na pola puta stuštila neobjašnijiva oluja, vetar je lomio granje i krenulo je da leti kamenje sa svih strana. Potpuno neobjašnjiva situacija i krajnje sablasna. Šumom su odjekivali čudni krici i vriska. Pa sve i da pomislim da se u pripitom stanju svašta vidi i čuje u trenutku sam se potpuno otreznio kao da kap nisam popio. Od staha sam se skamenio i oblio me je hladan znoj – kaže jedan od pecaroša koji u gradu rudara slovi za ozbiljnog čoveka, kome ispredanje neistina nikada nije bilo svojstveno.
Sve ovo ukazuje da su u ovim krajevima još uvek na pomen Šumske majke mišljenja kod ljudi podeljena. Pojedini su čvrsti u stavu da su to samo prazne priče i legende, međutim ima i takvih koji i dan danas čvrsto veruju i kažu “ima nečeg, nešto postoji”. Sve se uglavnom oslanja na nematerojalni svet, a svako ima pravo na svoju priču i svoja ubeđenja.
(Tpknews.com/Informer)
